Грешка
  • Грешка при учитавању података

Парохија чађавичка (Доња Чађавица код Бијељине)


 


Парохијски црква Светога пророка Илије: Једнобродна грађевина чија је градња почела 1931. године, а темеље је освештао Епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ 1933. године. Подигнута је од ситне цигле, димензија 20 х 8 m, има једну куполу и покривена је алуминијумским лимом. Има звоник са два звона. Завршени храм је освештао Епископ зворничко-тузлански Нектарије 1937. године.
Храм је 1974. године дјелимично обновљен и ново освећење је обавио тадашњи архијерејски замјеник протосинђел Василије Качавенда. Тренутно се ради на реконструкцији звоника и његовом подизању.




Црквена умјетност: Храм је живописан од стране Никодима Бркића из Београда 1964. године. Иконостас је урађен од јеловог и липовог дрвета, а аутор је непознат. Иконе је урадио Никодим Бркић из Београда.

Црквени и културни живот: Коло српских сестара је основано 29. августа 2009. године и истиче се у акцијама помоћи социјално најугроженијим парохијанима. Светосавска омладинска заједница је основана 2009. године и окупља омладину ове парохије.

Црквене зграде: Парохијски дом саграђен 1971. године површине је 100 m2. Светосавски дом је грађен од 1980. до 1981. године, a површине je 92 m². У склопу њега је продавница за продају свијећа и капела за паљење свијећа.

Матичне књиге: Датирају од 1935. године, с тим што недостају подаци за период од 1941. до 1954. године.

Гробље: Овој парохији припадају гробља у Доњој Чађавици, Станић Пољу и у Ступњу.
На самом храму постоји спомен-плоча упокојеним свештеницима ове парохије: свештенику Љубомиру Крњићу који је пострадао 1941. године од стране усташа као парох скелански, Димитрију Пантелићу, такође страдалом од стране усташа 1941. године, као и свештенику Страхињи Свитлићу.

Свештенство: Први на овој парохији је био свештеник Љубомир Кркић који је покренуо градњу храма, али је по потреби службе 1935. године премјештен у Скелане. Након њега постављен је Димитрије Пантелић који је од стране усташа одведен у логор, одакле се никада није вратио. По повратку из логора Дахау на парохију је постављен свештеник Страхиња Свитлић и остао је све до 1970. године када је трагично настрадао у саобраћајној несрећи на путу Бијела-Тузла. Затим је постављен свештеник Јово Јовић и он је остао до 1982. године, када 20. новембра бива постављен свештеник Милан Топаловић, а 2007. замијенио га је јереј Зоран Михајловић.

Извори и литература: Исказ јереја Зорана Михајловића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у Доњем Драгаљевцу код Бијељине: Храм Преподобног Сисоја Великог је једнобродна грађевина димензија 18 х 9 m. Градња је почела 1994. године. Грађен је од ситне цигле и има звоник са једним звоном. Храм је покривен цријепом, а олтарска апсида и звоник бакром. Градња храма је завршена 2000. године и 16. септембра исте године Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије је освештао храм.

 

 

 
Црквена умјетност: Храм је живописан 2004. године, а умјетничке радове је изводио Петар Билић са полазницима његове иконописачке школе Теодором Кесићем и помоћницима Ненадом и Славишом. Иконостас је од храстовог дрвета урадио Миленко Рајић из Бијељине. Иконе су израдили Ненад и Славиша, ученици Петра Билића.
 
Гробље: Парохијани ове парохије се сахрањују у Доњем Драгаљевцу.
У порти храма се налази споменик палим мјештанима овог села у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године.

Свештенство: Храм је са народом подизао протојереј-ставрофор Милан Топаловић као парох чађавички, а по потреби службе замијенио га је јереј Зоран Михајловић.

Извори и литература: Исказ јереја Зорана Михајловића од 31. децембра 2012. године.





Филијални храм у Грaдцу код Бијељине: Храм Светих апостола Петра и Павла. Храм је једнобродна грађевина, а градња је почела 2004. године и исте године темеље је освештао Епископ зворничко-тузлански Василије. Зидан је од ситне цигле, димензија 14,5 х 8 m, са једном куполом, прекривен је бакром и има звоник са једним звоном. Храм је освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Василије 4. октобра 2008. године.


 
Црквена умјетност: Храм живопише Горан Пешић из Чачка. Иконостас у дуборезу од храстовог дрвета урадио је Боро Даниловић из Чачка. Иконе је урадио Горан Пешић.

Свештенство: Храм је са народом градио протојереј-ставрофор Милан Топаловић, а наслиједио га је јереј Зоран Михајловић.

Извори и литература: Исказ јереја Зорана Михајловића од 31. децембра 2012. године.



 


Парох: Зоран Михајловић рођен је у граду Бинде, облас Херфорд у Њемачкој, 16. јула 1974. године. Завршио је Електротехничку школу Никола Тесла у Бањалуци 1993. Дипомирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2003. Магистрирао је и стекао звање магистра православне теологије у Агенцији за знаност и високо образовање у Републици Хрватској 2005. Стручни испит за катихету положио је у Заводу за школство Републике Хрватске 2006. Рукоположен је у чин ђакона 20. јануара, а у чин свештеника 23. јануара 2005. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори енглески језик. Ожењен је супругом Јеленом и има сина Николу (2010).

Јереј Зоран Михајловић

Парох при храму Светог Пророка Илије у Доњој Чађавици

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

+387 55 370 433

+387 65 404 740

 

Monday the 21st. Affiliate Marketing.