Грешка
  • Грешка при учитавању података

Парохија друга великообарска (Велика Обарска код Бијељине)




Парохијска Црква Светог Апостола и Евангелиста Марка: Градња једнобродне свештене грађевине је почела 1937. године. Темеље је освештао Епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ 1937. године. Храм је дименезија 20 х 9 m, зидан је ситном циглом, покривен бакром и има звоник са три звона. Храм је освештао Епископ зворничко-тузлански Нектарије 8. маја 1938. године.
Током Другог свјетског рата храм је демолиран и оронуо. Године 1949. храм је обновљен и освештан руком Митрополита даборобосанског Нектарија.
Треба рећи да су током 2012. године вођени радови на уређењу раскрснице код храма и да је том приликом, измјештањем старога пута који је раздвајао порту од парохијског дома, створена једна цјелина замјеном одговарајућих парцела.

 

 

 


Црквена умјетност: Живопис храма су 1991. године радили Десанчић Горан из Обреновца, Саша Савић из Земуна и Лазар Лечић из Чуруга. Иконостас храма израђен је од јеловине. Аутори иконостаса и икона су непознати.

Црквени и културни живот: При храму дјелују Коло српских сестара од 29. августа 2009. године и Светосавска омладинска заједница од 29. августа 2009. године.

Матичне књиге: Рођених од 1894. године, а недостају само подаци за период од 1945. до 1955. године. Матичне књиге умрлих од 1898. године, а недостају подаци за исти период као и код Књига рођених. Матичне књиге вјенчаних од 1955. године. Храм има и своје домовнике.

Црквене зграде: Парохијски дом димезија 11 х 10 m саграђен је 1972. године. Светосавски дом димезија 22 х 11 m саграђен је 2002. године.


Гробља: Баир, Буковица, Пољана и Ново гробље. Спомен-плочу палим борцима посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995 подигла је црквена општина, а она се налази при Светосавском дому. Споменике Мићи Николићу Чавки, Сави Митровићу и Васи Ломбићу, учесницима Босанско-херцеговачког устанка и Српско-турског рата 1875-1878. подигли су мјештани. У припрати храма са лијеве стране подигнута је спомен-плоча свештенику Јовану Чутурићу, а са јужне протојереју Страхињи Свитлићу. Спомен-чесму Милану Трифковићу подигао је брат Радо Трифковић 2002.

Свештенство: Ђоко Опачић (1880-1920). Након њега на парохији је службовао неки Рус, али о њему нема никаквих података. Архимандрит Лазар Мирковић био је парох од 1933. до 1937. године. Затим долази Јован Чутурић (1937-1941). Овај свештеник је са осталим свештенослужитељима бијељинског среза одведен на Петровдан 1941. године и пострадао у логору Јасеновац. Током Другог свјетског рата парохију опслужује батковићки прото Цвијетин Шовић (1941-1945). Од 1945. до 1948. године парохију опслужују бијељински свештеници. Послије њих долази Страхиња Љ. Свитлић (1948-1970). Овај свештеник је Други свјетски рат провео у заробљеништву у логору Дахау у Њемачкој. У периоду од 1970. до 1971. године привремено администрира батковићки парох Иван Неђић. Затим слиједе: Цвико Мојић (1971-1979), Тешо Спасојевић (1979-1999), Драган Драгић (од 1996), Горан Гојковић (2002-2007) и Предраг Гаврић (од 2008).

Извори и литература: Исказ јереја Предрага Гаврића од 31. децембра 2012.

 

 

 

Monday the 21st. Affiliate Marketing.