Грешка
  • Грешка при учитавању података

Парохија горњоцрњеловачка (Горње Црњелово код Бијељине)




 
 Парохијска црква Вазнесења Господњег:
Једнобродна грађевина. Непознато је када је почела градња храма и ко је освештао темеље. Храм је зидан од пуне опеке, прекривен алуминијумским лимом и има звоник са три звона. Храм је освештан на Велику Госпојину 15/28. августа 1890. године руком Митрополита зворничког Дионисија. Према предању, материјал и цигла су скупљни од мјештана овог и околних села. Такође по предању, у оба рата храм је поштеђен јер се у њему налазила табла са именом цара Франца Јосифа, те су и Аустроугари и Нијемци поштедјели разарања овај храм.
Храм је неколико пута обнављан, и то: 1979. године када је измијењена фасада, 1988. године када је скинут цријеп и прекривен бакром, 1990. године када је обијен вањски малтер и поново урађен, 1997. године када је храм омалтерисан изнутра, 2008. године када су пресјецани темељи и урађена хидроизолација, 2010. године када је замјењена дрвена столарија алуминијумском и 2011. године када је бакарни кров замјењен алуминијумским. Храм је наново освештан 2. септембра 1990. године руком Епископа зворничко-тузланског Василија.

 


Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је израђен од јеловог дрвета, али се не зна ко је аутор. Аутор икона је непознат.

Црквени и културни живот: При овом храму дјелује врло активно Коло српских сестара „Мати Ангелина“ основано 2009. године. У њиховом раду се нарочито истиче сестра Нада Закић која је иницијатор многих акција, у чему има несебичну помоћ осталих чланица. Највише су се истакли приликом изградње породичне куће Ђоки Василићу. Врло често прикупљају помоћ за народ на Косову и Метохији, а редовно дијеле помоћ најугроженијима о Божићу и Васкрсу сваке године.

Матичне књиге:  Датирају од 1895. године. Дио књига је одузет након 1945. године, а затим и уништен. Нешто књига је склоњено 1941. године на таван храма, али су од посљедица прокишњавања и влаге уништене. Ту је била и сва архива парохије са љетописом, тако да су сада познати подаци врло оскудни.

Црквене зграде:  Поред храма у порти је парохијски дом, а не зна се када је подигнут. Светосавски дом је такође поред храма и проширен је 2007. године.
Гробље: Једно гробље у Доњем Црњелову и у засеоку Буруни. Ново гобље у Горњем Црњелову.
У порти храма се налазе и два споменка преминулим свештеницима протојереју Петру Михајловићу (+1900)  и јереју Стевану П. Михајловићу (+1928).

Свештенство: Петар Михајловић до 1900. године; Стево Михајловић од (1890-1928) године, Велимир Михајловић (1928-1931), Ђорђе Госпић(1931-1941, пострадао 1941. године заједно са другим свештеницима бијељинског среза), Василије Јурченко (1941-1942), Димитрије Мрихин (1943-1944), Ђорђе Магазиновић (1945), Бранко Јовановић (1945), Бориша Старовић (1945-1946), Жарко Томић (1946 до 1982), Јово Јовић (1982-2007), Тодор Томић (1977-1980), Драго Хаџи-Стевић (1980-1983), Јово Марковић (1983-1985), Миладин Еркић (1985-2000), Радмило Радовић од 2007. године.

Извори и литература: Исказ јереја Радмила Радовића од 31. децембра 2012. године.

Јереј Радмило Радовић

Парох при храму Вазнесења Господњег у Горњем Црњелову

Јереј Радмило Радовић рођен је на празник света Три Јерарха, 12.02.1980. године у Бунчићима, општина Фоча, од оца Неђа и мајке Виде, рођене Капуран. Свету Тајну крштења примио је у храму Сошествија Светога Духа у Устиколини, коју је савршио јереј Миломир Ковач. Прва четири разреда основне школе завршио је у подручном одјељењу ОШ „Вук Стафановић Караџић“ у Превили, у периоду 1987-1991. Пети разред основне школе пахађао је школске 1991/92. године у ОШ „Вук Стафановић Караџић“ у Устиколини, а по избијању ратних сукоба у БиХ школовање наставља у ОШ „Веселин Маслеша“ у Србињу – Фочи, гдје и завршава основну школу, школске 1994/95. године, са одличним успјехом. По благослову Његовог Високопреосвештенства, Митрополита дабробосанског Господина Николаја 1995. године уписује Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу и у истој остаје до краја првог полугодишта школске 1996/97. године, да би након тога, на личну молбу и уз благослов Високопреосвећеног Митрополита Николаја, прешао у Богословију Света Три Јерарха у Србињу – Фочи, коју и завршава 2000. године са одличним успјехом. По благослову Митрополита Николаја 2000 године уписује Духовну академију Светог Василија Острошког у Србињу – Фочи. Током студија, у периоду 2000-2005, ради као предавач Православне вјеронауке у ОШ „Веселин Маслеша“ у Фочи, а стручни испит за вјероучитеља – катихету полаже 2002. године. 2005. године завршава студије на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, одбранивши дипломски рад из Светог Писма Новог Завјета на тему: „Тајна Другог доласка Христовог у књигама Новог Завјета“, под менторством проф. др Мирка Томасовића. 2006. године постаје добитник прве награде „Старац Исаија“ за најбољи дипломски рад из области богословља одбрањен на Православним богословским факултетима у Србији и Републици Српској у току 2005. године, додијељену од стране Центра за црквене студије у Нишу. По благослову Митрополита Николаја 2005. године уписује постдипломске студије на Богословском факултету у Фочи и одлази на једногодишње школовање у Грчку, гдје успјешно завршава Црквени лицеј Светог Кирила и Методија у Килкису. 2006. године добија благослов од Високопреосвећеног Митрополита Николаја да ступи у Свету тајну брака са Светланом Милићевић из Берковића. Након тога одлази у Бијељину и бива примљен у свезу клира епархије зворничко-тузланске 2007. године. Његово Преосвештенство, Епископ зворничко-тузлански Господин Василије рукоположе га 20. јануара 2007. године у чин ђакона у храму Свете Тројице у Амајлијама, а 21. јануара 2007. године у чин презвитера у храму Светих апостола Петра и Павла у Бијељини. 15. марта 2007. године постављен је за привременог пароха горњоцрњеловачког у Горњем Црњелову. Преузимајући парохијску дужност започиње генералну обнову храма Вазнесења Господњег и уређење Светосавског дома, као и организовање честих поклоничких путовања за парохијане и ученике из ОШ „Свети Сава“ из Црњелова, у којој од 2007. године предаје Православну вјеронауку. По благослову Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, од 2007. године обавља дужност духовника и предавача у школи иконописа „Одигитрија“ у Бијељини. 14. јануара 2010. године одликован је од стране Епископа зворничко-тузланског Господина Василија правом ношења црвеног појаса. По благослову Преосвећеног Епископа Василија 2010. године уписује дипломске академске студије опште теологије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, које успјешно завршава. У исто вријеме, у школи страних језика „Англиа“ у Бијељини, стиче сертификат о успјешно завршеном курсу и познавању енглеског језика. Под менторством проф. др. Ненада Милошевића, 26. априла 2013. године са највишом похвалом је одбранио Мастер рад из области Светотајинског богословља на тему: „Николајевићев типик у свјетлости типика архиепископа Никодима“. Са супругом Светланом има троје дјеце: Марију (2008), Надежду (2009) и Јулијану (2012).

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

+387 55 301 801

+387 65 719 117

 

Friday the 23rd. Affiliate Marketing.