Грешка
  • Грешка при учитавању података

Парохија вршанска (Вршани код Бијељине)

 
Парохијска Црква Светога Саве Првог Архиепископа и Просвјетитеља Српског: Градња овог једнобродног храма је почела 1979. године и исте године је Епископ зворничко-тузлански Г. Василије освештао темеље храма. Храм је грађен од ситне цигле, покривен је бакром и има звоник са два звона. Храм је 18. октобра 1981. године освештао Епископ зворничко-тузлански Василије.
Неколико метара јужно од данашњег храма је постојао стари. Тај храм је био освештан 12. септембра 1903. године. Усљед великих оштећења храм је срушен 1979. године и од цигле старога храма сазидан је данашњи. Из овог храма је пренешен и иконостас. Стари храм је паљен и скрнављен током Другог свјетског рата. Тадашњи парох јереј Љубомир Свитлић је са женом и троје дјеце убијен од стране 13. СС „Ханџар“ дивизије 16. марта 1944. године.
При храму је у периоду између два свјетска рата дјеловао Богомољачки покрет, а најпознатији богомољац био је Стево Милошевић, за којег стоји забиљежено да је ишао и у Свету Земљу.

 

 


Црквена умјетност: Храм је живописао Драган Бјелогрлић из Новог Сада 1985. године. Иконстас је пренијет из старога храма и датира из 1903. године, а неознатог је аутора. Иконе је урадио Никола Лубардић из Београда 2011. године.

Матичне књиге: Рођених и крштених датирају од 1896. године, али недостају подаци током Другог свјетског рата. Затим слиједе матичне књиге вјенчаних од 1945. године.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен 1974. године, а Светосавски је грађен од 1993. до 1995. године.


Гробља: Централно са најстаријим споменицима из XVIII вјека, у засеоку Нови са спомеником са почетка XX вијека и још једно гробље.
Поред храма у порти је сахрањен свештеник Никола М. Шкорић. Затим се налази само споменик свештеномученику Љубомиру Н Шкорићу, рођеном у Вршанима 7. марта 1893. године а страдалом 1941. године (не зна му се гробно мјесто). У порти храма је и споменик војнику Николи Шуици из Осечине пострдалом 1944. године. У порти храма налази се  споменик  подигнут 2012. у спомен погинулих у Другом свјетском рату.

Свештенство: Као први парох вршански помиње се Никола М. Шкорић који је заједно са народом саградио првобитни храм 1903. године, а упокојио се 1926. године. Овај свештеник је поред одликовања од Митрополита зворничког Илариона  Радоњића одликован и Орденом Светога Саве од стране Краља Александра. Затим је на парохији био свештеник Радослав Софренић, свештенички син, од 1926. до 1929. године. Трећи свештеник је Љубомир Свитлић и служио је од 1930. до мученичке смрти којом се овјенчао заједно са супругом и троје дјеце 16. марта 1944. године. Послије оца Љубомира парохија је била упражњена нешто више од годину дана када долази, по повратку из заробљеништва, његов син Страхиња и остаје до 1947. године. Након оца Страхиње долази да службује свештеник Никола Терзић и остаје до 1957. године. Затим долази свештеник Душан Антић и остаје до 1961. године. Овај свештеник је током Другог свјетског рата био заточен у логору Цапраг код Сиска, гдје је преживио тортуру. Послије Другог свјетског рата долази за пароха свештеник Петар Маџаревић, а након њега парохију опслужују свештеник Милан Топаловић, парох драгаљевачки, затим опслужује парох чађавички Јово Јовић, затим на парохију долази свештеник Драган Драгић и свештеник Хаџи-Љубомир Ђокић.

Ктитори, приложници и добротвори: Кум садашњег храма је Лазар Марковић из Брчког, кум звона + Хаџи Стево Милошевић из Вршана, затим добротвори: + Жико Божић из Вршана, + Хаџи Крсто Ђокић (отац епископа Константина и Георгија, монахиње Надежде у манастиру Тавна и протојереја-ставрофора Хаџи Љубомира Ђокића).

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Хаџи-Љубомира Ђокића од 31. децембра 2012.

 



Филијални храм у Магнојевићу код Бијељине: Храм Преподобне Петке Параскеве је једнобродна грађевина, димензија 18 х 10 m. Градња је почела 1999. године, а темеље је 19. новембра исте године освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије. Пројекат је урађен према изгледу храма у Малешићу (парохија шетићка код Зворника). Зидан је од ситне цигле. Има једну куполу, покривен је лимом од прохрома и има звоник са три звона. Градња је завршена 2007. године када је храм освештао Епископ зворничко-тузлански Г. Василије.

 

 
Црквена умјетност: Храм је дјелимично живопоисан (олтар и солеја).  Живопис је радио  Никола Лубардић.
Гробља: Постоји једно гробље у близини храма, а најстарији споменик датира из 1888.
Свештенство: Овај храм опслужује парох вршански Хаџи-Љубомир Ђокић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Хаџи-Љубомира Ђокића од 31. децембра 2012.

 

 

Протојереј - ставрофор Љубомир Ђокић

Привремени парох вршански Хаџи-Љубомир ЂОКИЋ рођен је 02. 7. 1952 године у селу Горње Црњелово, општина Бијељина, Република Босна и Херцеговина, Федеративна Народна Република Југославија, од оца Крста и мајке Круније рођ. Арсеновић из Доњег Црњелова. Крштен исте године на дан рођења Светога Јована Крститеља-Ивањдан. Шест разреда Основне школе завршио у родном мјесту, а седми и осми разред у Бијељини. Богословију Светога Арсенија у Сремским Карловцима завршио 27. 06. 1976. године. Свету тајну брака склопио 01.08.1976. године са својом изабраницом Милицом рођ. Мирковић из Горњег Забрђа. На молбу Епископа зворничко-тузланскога Лонгина, за чтеца и ипођакона рукопроизведен 17.08.1976. године, и за ђакона рукоположен 18.08.1976. године у Бањалуци од Епископа бањалучког Андреја, за презвитера рукоположен у манастиру Моштаници 19.08.1976. од истог Епископа. По потреби слукбе постављен за пароха привременога Шетићког у Шетићима, архијерејско намјесништво зворничко 15.10.1976. По молби постављен за привременог пароха Вршанскога 01.10.1982. године, на којој парохији се и сада налази. Поводом прославе хиљадугодишњице крштења Руса боравио 15 дана у Русији са супругом. Одлуком надлежнога Епископа Василија рукопроизведен за протопрезвитера 21.05.1995. године. Одлуком Светога Архијерејскога Синода бр.1166 зап. 600 од 26. маја 2000. године одликован напрсним крстом. За Васкрс – Празник над празницима 2006. године свештеник Љубомир боравио у Светој Земљи од када имену Љубомир додаје Хаџи.
У браку са својом изабраницом Милицом има четворо дјеце: кћерку Надежду, сада попадија У Дрињачи, која има три сина; сина Неђељка свештеника у Диселдорфу, који има двије кћерке; кћерке Цвија и Ана још са родитељима.

Парох при храму Светог Саве Првог Архиепископа и Просветитеља

Српског у Вршанима

+387 55 371 058

+387 65 322 069

 

 

Friday the 23rd. Affiliate Marketing.